VIZIJA

Naše vrednosti, principi i program





NAŠI PRINCIPI

Dva osnovna principa na kojima počiva "Hrišćansko demokratski pokret" su: Otvoreni dijalog i Supsidijarnost.


OTVORENI DIJALOG

Jedan od najvećih problema našeg vremena na globalnom nivou jeste podeljenost sveta. Ta duboka podeljenost društva nije zaobišla ni našu državu. Istorija nam jasno svedoči da onda kada je u našem društvu bilo podela, bilo je i svega onoga lošeg, čega se danas nerado sećamo, dok sa druge strane onda kada je bilo dijaloga, kada su sve strane bile spremne da jedna drugu saslušaju, pa tek onda da se donose važne odluke, naše društvo se kretalo napred. Za nas, hrišćanske demokrate, prosperitet je upravo najuže povezan sa otvorenim dijalogom, po svim, posebno onim najosetljivijim pitanjima. Zato je jedan od naših prvih principa čuti glas svakog i podstaknuti svakog na dijalog i angažman, jer to je i jedna od osnovnih tekovina demokratije za koju se zalažemo i koju predstavljamo.

SUPSIDIJARNOST

Drugi posebno bitan princip hrišćanske demokratije uopšte je suspidijarnost. Osnovno pitanje za sve nas jeste šta podrazumeva dobro društvo. Ukoliko bi krenuli od nasleđa hrišćanskog socijalnog učenje, bez sumnje bi došli do pojma supsidijarnosti, koji je postavljen u temelje same Evropske Unije, ali mnogih uspešnih država, od kojih posebno možemo izdvojiti Nemačku. Zato mi smatramo da je put za ostvarivanje slobode odgovorno uređenje života po principu suspsidijarnosti. To znači, da država mora da se odrekne preuzimanja zadataka koje mogu da obave pojedinac ili manje društvene zajednice. Ono što građanin može da uradi sam, u porodici, ili u dobrovoljnom zajedništvu sa drugima, treba da mu se prepusti. U tom smislu država predstavlja rezervu (lat. suspsidium) i deluje tek kada manje jedinice (pojedinac, porodica, udruženje itd.) nisu u stanju da sopstvenom odgovornošću uređuju život. Ovim principom podstiču se pomenute manje jedinice da prvenstveno budu akteri društvenog života, a da država bude tu da pomogne i posluži. Cilj principa supsidijarnosti je da osigura efikasno donošenje odluka na nivou što bližem građanima.





NAŠE VREDNOSTI

Zalažući se za univerzalne vrednosti, poput ljudskih prava, mi hrišćanske demokrate posebno izdvajamo, kao temeljne vrednosti: slobodu, solidarnost i pravdu. One su merilo i orijantacija našeg političkog delovanja.



SLOBODA

Za nas, hrišćanske demokrate, osnovna vrednost je sloboda. Glavna odlika čoveka kao ličnosti je da je on stvoren kao slobodno biće. Čovek je takođe stvoren da živi u zajednici sa drugim ličnostima, kako bi se i sam ostvario kao slobodna ličnost. To podrazumeva da kada čovek zahteva slobodu za sebe, mora uvek imati na umu i slobodu drugog, tj. slobodu svojih sugrađana. Sloboda drugih uslovljava i ograničava sopstvenu slobodu. Sloboda obuhvata pravo i obavezu. Zadatak politike je da čoveku osigura neophodan prostor za slobodu. Da bi se mogao slobodno razvijati, čovek mora naučiti da živi u zajedništvu sa drugima.



SOLIDARNOST

Za nas je solidarnost važna, jer ona pokazuje socijalnu prirodu čoveka. Za život svake zajednice solidarnost ima veliki značaj, jer ona upućuje na međusobo pomaganje i razumevanje, povezujući tako pojedince u zajednicu. Sa jedne strane, svaki pojedinac ima pravo na ličnu podršku i pomoć i to je njegovo pravo na solidarnost, dok se sa druge strane zalaže za zajedništvo svih što predstavlja njegovu solidarnu obavezu. Solidarnost zahteva lično angažovanje građana.



PRAVDA

Pod pravdom podrazumevamo jednaka prava za sve. Pravo je tu da štiti od zloupotrebe moći i da slobodu učini ostvarivom za sve. Podržavajući pravdu, zalažemo se za pružanje istih mogućnosti svima da se slobodno razvijaju i preuzimaju odgovornost za sebe i druge. Pravda podrazumeva jednaka prava za sve, uključijući i one kojima je potrebna pomoć da bi osvarili svoje pravo. Pravo štiti od samovolje i zloupotrebe moći. Pravo čini da sloboda bude ostvariva i za slabije. Pravda svima pruža iste mogućnosti da se slobodno razvijaju i preuzimaju odgovornost za sebe i druge. Ova vrednost je za nas bitna i zbog toga što uključuje priznavanje ličnih napora i učinaka. Jedino u društvu koje kao jednu od osnovnih vrednosti ima pravdu, svako ima mogućnost da sopstvenim radom napreduje.



NAŠ PROGRAM

PREAMBULA

Naše viđenje političkih stranaka i pokreta je da oni postoje kako bi predstavljali prostor za politički angažman građana. Još je slavni Aristotel u svojoj Politici definisao čoveka kao ‘’političko biće’’, kritikujući njegovo neučestvovanje u životu ondašnjeg polisa. Samim formiranjem Hrišćansko demokratskog pokreta postavljen je cilj da HDP podstakne građane da se u još većoj meri politički angažuju. U raznolikom političkom spektru naše zemlje vidno je nedostajala demohrišćanska ideja, izgrađena na idejama velikih demohrišćanskih mislioca sa sredine 20. veka i usklađena sa vremenom i prostorom u kojem živomo sada. Na takvim idejama koje ističu hrišćansku sliku čoveka i njegovo neotuđivo dostojanstvo, a iz kojih proizilaze naše osnovne vrednosti sloboda, solidarnost i pravičnost, nastao je HDP, spreman da se suoči sa izazovima koji se pred nama danas nalaze. Prva tačka našeg delovanja bilo je definisanje programskih načela. Pred Vama se nalazi program koji je spaja različite interese i omogućuje jednu usklađenu politiku. Sa ovim Programom nazvanim ‘’Angažovani građani’’ HDP odgovorno izlazi pred građane sa zadatkom da radimo na dobijanju podrške za naša rešenja i da u jednom trenutku svoj program implementiramo u rad Vlade, kako bi naše ideje našle put do svoje pune realizacije.



DEMOKRATIJA I DRŽAVA:
AKTIVNO CIVILNO DRUŠTVO I JAKA DRŽAVA




Građani i suverenost



1. Građani i građanke imaju pravo da deluju na političku vlast kroz dijalog. Nepoštovanje principa dijaloga ostavlja im mogućnost da iskažu nezadovoljstvo i ukažu na zloupotrebu moći od strane izvršne vlasti. Demokratska participacija građana i očuvanje različitosti grupa omogućava slobodu pojedinca i društvenih grupa.



Predstavnička demokratija i civilno društvo



2. Hrišćansko demokratski pokret se zalaže za jačanje saradnje između civilnog društva i predstavničke grane vlasti, u cilju neposrednijeg uključivanja građana u političku vlast. Kako bi se sprečilo kvarenje vlasti, predlažemo veću kontrolu izvršne vlasti od strane zakonodavne grane vlasti, ali i nezavisnih institucija. Opredeljujemo se za samostalno i nezavisno sudstvo bez uplitanja izvršne i zakodnodavne vlast.

3. Nadređenost civilnog društva u političkoj zajednici se ostvaruje aktivnom participacijom građana i građanki u odlučivanju o životu u svom okruženju. Potrebno je uključiti organizacije civilnog društva u proces donošenja odluka političkih institucija. Na taj način naglasak stavljamo na odgovornost građana kroz princip supsidijarnosti. Država se pojavljuje kao sekundarni činilac kroz definisanje pravnog okvira za aktivnu participaciju građana.





Decentralizacija



4. Vertikalna podela vlasti u Ustavu Republike Srbije je određena kroz tripartitnu podelu na: centralni nivo, pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu. Hrišćansko demokratski pokret se zalaže za prenošenje većih prava, ali i obaveza na lokalni nivo vlasti. Ovaj projekat mora biti urađen u saradnji sa predstavnicima građana koji čine vlast u lokalnim samoupravama.

5. Fiskalna decentralizacija je važan deo programa našeg pokreta. Smatramo da sredstva opština i gradova treba da čine: njihovi sopstveni prihodi i transferna novčana sredstva (njihova visina treba da bude prilagođena stepenu razvijenosti lokalne samouprave). Stanovišta smo da je odgovornost za preuzeta prava i obaveze jedini način da pokrenemo građane nerazvijenih područja i usmerimo njihovu svest ka razvoju regije i lokala u kojem žive, zato pomoć države treba da bude podsticajna i oročena na određeni period.



LJUDSKA PRAVA:
JEDINSTVO U RAZLIČITOSTI




Razlike nas obogaćuju



6. Svaki čovek je jedinstvena ličnost kojom se ne može upravljati. Potrebno je zaštiti ljudska prava u celini i pojedinačno, jer bi u suprotnom značila njihovo nepotpuno priznavanje. Svaki pojedinac ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ukoliko ne ugrožava prava drugih pojedinaca i društvenih grupa. Sve razlike koje postoje među građanima, potrebno je pomiriti dijalogom.



Borba protiv diskriminacije



7. Diskriminacija u Srbiji je odraz superiornosti koja svoje korene ima u mržnji i strahu prema drugačijem. Velikim delom ona je uzrok ratova i sukoba kroz koje smo prolazili. Hrišćansko demokratski pokret se zalaže za preispitivanje prošlosti i ublažavanje ovih negativnih doživljaja. Ako na ovaj uzrok dodamo ekonomsku tranziciju društva i istoriju autoritarne prirode vlasti dolazimo do sveukupnog fenomena diskriminacije prema različitim društvenim i manjinskim grupama (npr. Romi, osobe sa invaliditetom, seksualne manjine...).



8. Mi predlažemo konkretne mere u borbi protiv diskriminacije: partnerstvo između obrazovnog sistema i porodice, saradnja sa civilnim društvom i finansiranje projekata u oblasti borbe protiv svih oblika diskriminacije, davanje većih ovlašćenja Povereniku za zaštitu ravnopravnosti i pooštravanje sankcija.



9. Superiornost muškaraca neretko dovodi do fizičkog nasilja nad ženama sa tragičnim ishodom. Zakon o zabrani diskriminacije u članu 20 na nedvosmislen način zabranjuje diskriminaciju na osnovu pola i principom enumeracije navodi oblike diskriminacije. Da bismo ovaj problem rešili, potrebno je uspostaviti saradnju u trouglu država, civilno društvo, građanin.



10. Ljudska prava moraju dobiti svoj pravi oblik u kreativnoj i svestranoj ličnosti. Slobodan pojedinac je preduslov za slobodno društvo koje će se aktivno boriti protiv diskriminacije. Tako stvaramo sredinu bez diskriminacije u kojoj će svaki pojedinac imati istu startnu poziciju, mogućnosti i procedure. Srećan, odgovoran i uspešan pojedinac bez predrasuda je sredstvo do cilja koji naš pokret želi da ostvari, a to je nedvosmisleno jedinstvo u različitosti!



SOCIJALNO-TRŽIŠNA PRIVREDA:
BLAGOSTANJE I SIGURNA BUDUĆNOST ZA SVE GRAĐANE




Vrednosti socijalno – tržišne privrede



11. Hrišćansko demokratski pokret ima za cilj zagovaranje vrednosti hrišćanske demokratije koje obuhvataju i ekonomiju naše države. Dogovor koji želimo da postignemo u ekonomiji uključuje sledeće principe: humano i pravednije društvo, slobodu pojedinca, društvenu solidarnost, čoveka kao centar ekonomskog delovanja, supsidijarnost.



12. Zalažemo se za usklađenost između liberalnog privređivanja sa jedne strane i solidarnog socijalnog uređenja sa druge. Ovaj sklad mora predstavljati realnu meru koja će biti rezultat mogućnosti koje nam pruža privreda sa željom da rezultate ove politike osete različite socijalne kategorije građana. Ciljevi socijalno tržišne privrede ka čijoj primeni težimo su: puna zaposlenost, stalni i odgovarajući privredni rast, realni budžet. Smatramo da su vrednosti koje smo proklamovali dobar način da postignemo ove ciljeve.





Tržišni model privređivanja



13. Hrišćansko demokratski pokret želi društveni model koji će na prvo mesto staviti slobodu svakog pojedinca da izrazi svoje kreativne osobine. Njegova stvaralačka dimenzija mora biti vidljiva kroz ekonomsku inicijativu u skladu sa pravilima koje određuje država. Zdrava tržišna privreda je preduslov za razvoj zajednice. Liberalne vrednosti u ekonomiji sa sobom nose i preduzimanje sledećih koraka: preduzetnička odgovornost pojedinca (znanje na prvom mestu), slobodno tržište, mehanizam tržišnih cena (konkurentne cene), privatna svojina, princip slobode ugovaranja, privatno penziono i zdravstveno osiguranje (sloboda pojedinca da dodatnim izdavanjima poboljša svoj položaj).





Solidarno – socijalno uređeno društvo



14. Odnos između morala i ekonomije je neophodan. Efikasnost ekonomije i solidarni razvoj društva shvatamo kao jedinstven cilj kojem težimo. Ekonomska delatnost i materijalni napredak moraju biti u službi čoveka ali i čitave zajednice, zato se zalažemo za društvo koje će ispraviti nepravde koje nanese tržište, ali i pomoći pojedincu koji ne uspe da ostvari sebe u zadatom državno – pravnom okviru. Delovanje države je potrebno uskladiti sa načelom supsidijarnosti i solidarnosti.



15. Hrišćansko demokratski pokret predlaže aktivnu ulogu države u sledećim oblastima: podjednake šanse za svakog pojedinca, jačanje državnih institucija, motivacija građana u preuzimanju incijative i prihvatanju odgovornosti, obavezno osnovno penzijsko i zdravstveno osiguranje, obavezna naknada za nezaposlenost, posredovanje države između poslodavaca i mladih koji prvi put traže zaposlenje, pomoć poljoprivrednim domaćinstvima u ukrupnjavanju radi ravnomernije tržišne utakmice.





Zaduživanje i poreski sistem



16.Smatramo da je potreban dogovor svih nivoa vlasti o smanjenju zaduživanja. Ovaj prinicip se mora ostvariti postepenim smanjenjem uzimanja kredita koji mogu biti opravdani samo ako se finansiraju javne investicije koje stvaraju novu vrednost. Želimo da organizujemo poreski sistem u kojem će porezi biti jednostavni, niski i pravični.



17. Hrišćansko demokratski pokret je stanovišta da su preduzeća privredni, a ne poreski subjekti i da država ne sme biti teret već podrška u zajedničkom ostvarenju proklamovane pune zaposlenosti. Siromašne regije je potrebno pospešiti dodatnim podsticajima i povezivanjem sa bogatijim regijama u državi. Na ovaj način pospešujemo solidarnost, ali i građanima koji žive u nerazvijenim krajevima države dajemo šansu za preuzimanje odgovornosti za vlastitu budućnost.



PORODICA I DRUŠTVO:
SLOBODA IZBORA I MOGUĆNOST ŠANSI




Porodične vrednosti i društvena solidarnost



18. Porodica je institucija kroz koju se ostvaruje neotuđivo dostojanstvo čoveka i zajedništvo sa drugima. Ona je takođe mesto gde čovek izrasta u ličnost i razvija se tako da kasnije preuzima odgovornost za svoje postupke. Na taj način pojedinci stiču sposobnost izgradnje socijalne kohezije društva.



19. Solidarnost posmatramo kao osnovu svakog zajedništva, koja uključuje lično angažovanje i daje mu društveni smisao. Saglasnost oko bazičnih vrednosti u društvu je potrebno postići zarad ostvarenja prava svakog pojedinca. Autonomija društvenih grupa se ostvaruje kroz dijalog između većinskih i manjinskih zajednica radi očuvanja i poštovanja različitosti.



20. Zalažemo se za jačanje svesti pojedinca o značaju učestvovanja u volonterskom radu. Država mora biti ažurnija u podsticanju ove vrste aktivnosti, jer je volonterstvo izraz političke i društvene posvećenosti. Dobrovoljni rad doprinosi širenju i opšteg i ličnog interesa. Mladi kao organizovana grupa ljudi predstavljaju posebnu kategoriju stanovništva pogodnu za aktivnije uključivanje u volonterski rad.



ŽIVOT I ŽIVOTNA OKOLINA:
OČUVANJE EKOSISTEMA




Životna okolina u službi građanske odgovornosti



21. Naša je dužnost da brinemo o očuvanju i zaštiti životne sredine. Od naših postupaka zavisi izgled planete budućih generacija, koje takođe zalužuju čistu i zdravu životnu sredinu, privredni razvoj i socijalno blagostanje. Zalažemo se za stalno ekološko obrazovanje svih slojeva društva. Neophodno je kreirati i sprovesti adekvatne ekološke obrazovne programe, koji omogućavaju razvoj ekološke svesti od najranije životne dobi svakog pojedinca. Sticanje znanja o očuvanju planete nastavlja se i na radnom mestu i traje tokom celog života.



22. Sa ciljem zaštite životne sredine nužno je zajedničko delovanjie svih aktera, od pojedinaca, poslovnog sektora, nevladinih organizacija, preko lokalne i regionalne uprave, Vlade Republike Srbije, do nadnacionalnih i globalnih struktura. Podržavamo uključivanje Srbije u realizacije ekoloških projekata i programa EU, kao i drugih transnacionalnih struktura.



OBRAZOVANJE I KULTURA:
NOVE ŠANSE I PERSPEKTIVE




Obrazovni program prilagođen tržištu rada



23. Sticanje znanja predstavlja ključni faktor ličnog i društvenog prosperiteta. Hrišćansko demokratski pokret se zalaže za obrazovanje koje će biti usklađeno sa promenama i potrebama društva na lokalnom i globalnom nivou. Međusobno poverenje aktera u obrazovanju smatramo nužnošću u unapredjivanju i razvoju celokupnog društvenog i obrazovnog sistema. Mobilnost mladih na internacionalnom nivou je jako važna zarad sticanja novih veština i iskustava, što doprinosi pozitivnom rezultatu na tržištu rada. Kroz obrazovni sistem je važno prenositi ideje poštovanja demokratije i pravne države, čime se stiče i političko opismenjavanje mladih.



24. Mi želimo da postignemo podizanje uverenja među građankama i građanima da je investiranje u permanentno obrazovanje uvek isplativo. Kvalitetan obrazovni sistem, prilagođen talentima i sposobnostima svakog pojedinca neophodno je da postane vodeći princip u oblasti obrazovanja. Osobama sa invaliditetom potrebno je omogućiti podsticaje na putu sticanja obrazovanja kako bi se eliminisale stvarne i potencijalne barijere za normalan život u zajednici.



25. Podržavamo reformu obrazovnog sistema u Srbiji koja će ići u pravcu eliminisanja zastarelih programa i kreiranja novih, koji su prilagodljivi potrebama tržišta rada. Model adekvatnog povezivanja teorije i prakse predlažemo kao način smanjivanja nezaposlenosti među mladima i lakšeg ulaska u svet rada. Zalažemo se za ohrabrivanje mladih da na početku svoje karijere razvijaju svoje kreativne sposobnosti stupanjem na pripravnička i praktikantska radna mesta. Takođe, smatramo da je potrebno u obrazovni sistem uključiti obavezno učenje dva strana jezika i informatičko obrazovanje.





Kultura i sport – u zdravom telu, zdrav duh



26. Kulturni identitet pojedinca se oblikuje aktivnim angažovanjem čitave društvene zajednice, a njegovo očuvanje postiže se kompromisom različitih društvenih grupa u državi. Kulturni pluralizam je pokazatelj životne snage društva, kako bi se on očuvao, zalažemo se za održavanje i razvoj kulturnih ustanova, medija, verskih zajednica i civilnih organizacija. Pobornici smo ideje da slobodni mediji u Srbiji budu odraz mišljenja i ideja javnosti, kao i kontrolori demokratije u društvu.



27. Telesno vežbanje doprinosi optimalnom stanju organizma, poboljšanju fizioloških funkcija, a samim tim predstavlja i prevenciju najučestalijih oboljenja. Mi želimo raznovsnost sportskih aktivnosti, koje odgovaraju različitim talentima i afinitetima pojedinaca. Amaterski i profesionalni sport zaslužuju podjednaku podršku društva i države. Društvena funkcija sporta ogleda se i kroz razvijanje fer odnosa, tolerancije i poštovanja različitosti.



SRBIJA, REGION, EVROPA, SVET:
SARADNJA, OTVORENOST I ODGOVORNOST






28. Hrišćansko demokratski pokret se zalaže za uspostavljanje i jačanje dobrosusedskih odnosa Srbije i zemalja u regionu. Kako bi se to postiglo, neophodno je da mir postane konačni cilj. Kada se čoveku ne priznaje ono što mu se kao takvom duguje, kada se ne poštuje njegovo dostojanstvo i kada zajednički život nije usmeren ka opštem dobru, mir se dovodi u opasnost. Kako bi se to sprečilo, podržavamo učešće Srbije u svim regionalnim organizacijama i skupovima, koje naglasak stavljaju na mir među državama, poverenje među narodima, kao i kulturu sećanja na žrtve na ravnopravnoj osnovi.



29. Sva društva u regionu Zapadnog Balkana su pluralistička i multikulturalna, zbog toga je vrlo teško postići saglasnost oko zajedničkih interesa. Predlažemo veće angažovanje svake pojedinačne države na putu postizanja unutrašnje demokratije. Na taj način težimo uspostavljanju demokratskog mira, kao bastiona saradnje u međudržavnim odnosima. Hrišćansko demokratski pokret izražava spremnost na svaki oblik saradnje sa organizacijama u regionu koje dele naš sistem vrednosti i teže ka bezuslovnom uspostavljanju mira i poštovanja jedinstva u različitosti.



30. Prema svom geografskom položaju i hrišćanskom nasleđu, Srbija je uvek pripadala porodici evropskih naroda. Mi podržavamo punopravno članstvo Srbije u Evopskoj uniji i bezuslovno težimo ka njemu. Pored toga što EU posmatramo kao političku i ekonomsku zajednicu, u njoj vidimo i garant kulturnog identiteta.



31. Racionalni deo evropskih integracija nam daje snagu da građanima i građankama približimo reforme koje je potrebno da kao društvo sprovedemo. Te reforme moraju biti sveobuhvatne i bazirane na realnim životnim potrebama. U njima moraju učestvovati sve institucije Republike Srbije koje se na ovaj način moraju staviti u službu građanima. Dokaz da EU nije nedostižan cilj su i bespovratne donacije Srbiji od strane EU i njenih članica, ali i činjenica da je EU najveći spoljnotrgovinski partner Srbije. Želimo da EU kroz aktivnu edukaciju predstavimo ruralnim delovima Srbije do kojih ne dopiru informacije na osnovu kojih mogu da formiraju ubeđenja o pitanju evropskih integracija.





Bezbednosni izazovi pod okriljem atlantskih integracija, saradnja sa Nemačkom



32. Podrška pridruživanju Srbije Severnoatlanskoj alijansi nije na zavidnom nivou među građanima naše države. Činjenica je da sve ankete pokazuju veliki otpor društva iz razloga nedovoljnog razumevanja ovog procesa i konotacije koje NATO pakt ima, a vezana je za našu nedavnu prošlost. Hrišćansko demokratski pokret se zalaže za otvaranje javne rasprave po ovom pitanju. Smatramo da je potencijalno pridruživanje Republike Srbije NATO alijansi dugotrajan i temeljit proces koji mora početi društvenim dijalogom na racionalnoj i argumentovanoj osnovi. Sučeljavanje mišljenja i upoznavanje građana sa ovim procesom je jedini način da postignemo potreban dogovor o bezbednosnom okviru u kojem će se kretati naša država.



33. Hrišćansko demokratski pokret smatra da je saradnja sa Saveznom Republikom Nemačkom od ključne važnosti. Principi na kojima planiramo saradnju su vrednosti koje se baziraju na hrišćanskoj demokratiji, uključujući i prevazilaženje kolektivnih sećanja žrtava u državama koje su u prošlosti učestvovale u različitim sukobima. Partnerstvo sa Nemačkom nam može poslužiti u razumevanju načina kako da naši susedi, ali i čitav region počne da ostvaruje svoje interese kroz proces saradnje.





Kosovo i Metohija, demokratski standardi pre statusa



34. Najteže pitanje spoljne politike Srbije danas je svakako pitanje KiM, naročito ako se ima u vidu da je preko stotinutrideset država priznalo nezavisnost južne srpske pokrajine. Hrišćansko demokratski pokret stavlja težište na zaštiti zajednice kao celine i u skladu sa tim se zalažemo za ostvarivanje interesa Srba kao jedne od nacija na Kosovu i Metohiji . Na tom putu podržavamo stalni dijalog Beograda i Prištine. Ovaj dijalog mora imati svoj cilj, a to je u ovom trenutku pomirenje kao takvo, ali i rešavanje konkretnih pitanja kao što su privatna svojina koja je neprikosnovena i status verskih zajednica na teritoriji Kosova i Metohije.



35. Hrišćansko demokratski pokret želi da pomirenje dobije svoj oblik i sadržinu kroz povezivanje, prvenstveno mladih ljudi: Srba i Albanaca. Smatramo da su u međuvremenu stasale nove generacije koje imaju želju da ostvare obostranu saradnju na ravnopravnoj osnovi. Potrebno je pružiti im politički okvir i mi smo spremni da beskompromisno damo svoj doprinos u sprovođenju ove ideje u delo!